О књизи: 1986 / „...У истом тренутку граната је, сикћући, избраздала земљу испред коња и дошло је до експлозије. Рањеник који је позвао Бахрушина био је потпуно затрпан песком. Кад се прашина разишла, протрља очи и погледа око себе... Коњ је већ био беживотан, а поред њега, раширених руку, лежао је Јаков Бахрушин, страшно унакажен, смрскане лобање, сав у крви.…»